29. јула 2021.

против шарлатанизације медијског простора

Јасеновац треба предати Републици Српској! Јелена Бухач Дара из Јасеновца

1 min read

Још увек тражим брата Илију, цео Загреб сам претражила, одлазила у архиве. Међутим, државна безбедност је узела од Дијане Будисављевић документацију, то је тако велики грех и што се тиче нас деце, и што се тиче њеног рада и пожртвовања, рекла је у својој стравичној исповести Јелена Радојчић Бухач (87), која је као дете логораш преживела логор смрти Стара Градишка, који је функционисао у оквиру комплекса Јасеновац.

– Она је навела да је њен брат имао тада годину и по дана, а сада би, ако је жив, имао 80 година.Он је имао црвени белег на слепоочници, и по том белегу бих га нашла. Кад је рођен мама је плакала, јер то је као била мана што има такво дете, а моја бака би рекла, „па дијете, ако га изгубиш по томе ћеш га наћи“ – испричала је Јелена у емисији Реч продукције Хелмкаст.

Открила је како је завршио њен отац, шта се десило са мајком, и целом породицом након што су их усташе одвеле. Некадашња логорашица је била сведок бруталне сцени убиства Јеврејке која је сакрила злато у косу. Причала је о бунару поред фекалија, из ког су пили воду, о баки која је глодала кости…

Јелена Радојчић Бухач открила је да је она исприповедала продуцентима своју судбину и о томе шта је преживела у дечјем логору када је имала седам година, али и да је заправо њена сестра Мара, тада стара 11 година, носила њиховог малог брата. Тако је, уз доста перипетија дошло до филма „Дара из Јасеновца“, где је Мара постала Дара.

Говорећи како је дошло до филма, казала је да је прочитала 2012. године да Тихомир Станић планира филм о Јасеновцу, па је решила да га нађе.

И нађем га у Атељеу 212 и ја сам мислила наћи ћу брата након овога. Тако сам веровала. И он је прикупљао и спремао то, и он је тражио паре, па није добио. Да смо давали сви по динар, Тихомир би могао да направи филм. И онда ми је пре годину дана рекао: „Знаш шта, појавиће се сада филм. Ја сам дао Антонијевићу, он то сад ради“ – пренела је Јелена Станићеве речи.

Она је рекла да Антонијевићев филм јесте „страва“, али…

Да је он направио прави филм како смо ми то доживљавали, то би био хорор. Играла се лоптом деца? Па ја нисам знала како изгледа лопта. Али, хвала Богу, могу слободно да умрем да се појавио бар један филм о тој деци која су настрадала. Жао ми је што није раније направљен – пожалила се она.

Она је такође истакла да комплекс Јасеновац не треба да опстане у рукама Хрвата, већ би га требало предати Србији, или Републици Српској, будући да је на самој граници Хрватске и Српске.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Sva prava zadržana | Newsphere by AF themes.