19. октобра 2021.

против шарлатанизације медијског простора

Судија вређала борца са Паштрика: „Како сте бранили Косово, тако…“! Александар Ђукић

1 min read

Прекршајни судија у Новом Саду ме осудила на новчану казну јер се нисам јавио на позив за војну вежбу, а тај позив никад нисам добио. Она ми је тада рекла „Косово изгледа онако како сте се ви за њега борили“, а пошто сам је питао зашто прича тако, избацила ме је из суднице, рекао је у својој исповести Александар Ђукић, борац са Паштрика, који је 1999. године са својих 19 година под НАТО бомбама бранио границу према Албанији.Том реченицом је пљунула на сва она залагања, на пале момке, који су изгубили живот, бранећи отаџбину – оценио је Ђукић у емисији Реч продукције Хелмкаст.

Он је рекао да ријалити играчи боље живе од било којег бившег борца ове земље, али је истакао да ништа не тражио од државе, осим поштовања. Александар је требало да се скине 17. марта 1999. Године, јер је одслужио годину дана војске, али је у војсци проглашено стање приправности, а 24. марта је почело бомбардовање.

– Сећам се, изашао сам из карауле, погледао на планину Коритник и видео пламен. Ватре су биле удаљене једна од друге по 200, 300 или 400 метара. То је сигурно било неко обележје докле да се бомбардује – испричао је он.

Говорећи о томе како су их бомбардовали хеликоптери типа Апач, открио је да се од њих нису могли бранити, јер нису имали одговарајуће наоружање за такав тип летелице.

– Он се подигне на два километра висине, и онда искључи мотор и полако се спусти. Он се не чује, чује се само елиса. Пилот Апача има кацигу са дисплејом, и како он окреће главу, тако се митраљези окрећу. Ниједан војник не може да парира Апачу, да се не лажемо – казао је Ђукић.

Он је испричао како је један подофицир по имену Хусеин, иначе Горанац, покушао да зољом обори Апача „али не, није могао, убијен је“.

Александар је испричао и потресну причу када се са обуке у Вршцу растајао са другом из војске, јер су одатле послати на албанску границу, у тренутку када нису слутили да може доћи до рата.

– Увек је певушио песмицу „Мој бјели лабуде“ од Прљавог казалишта. Касније сам чуо да је погинуо на караули – рекао је видно потрешени Александар. Двадесет година касније одлучио је да пронађе његов гроб у његовом родном селу. А о томе шта се тамо десило, можете погледати видео.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Sva prava zadržana | Newsphere by AF themes.