25. септембра 2021.

против шарлатанизације медијског простора

Вучић одбио америчку понуду да се врати имовина СПЦ на КиМ! Томислав Кресовић

1 min read

Другостепена пресуда Хашког трибунала против Ратка Младића је политичка одлука. Кад се сабере број година и број казни које су добили Срби по свим основама у односу на све етничке заједнице и њихова руководства, то указује на стратегију Запада да у политичкој садашњости и будућности Србе и Србију третирају као реметилачки фактор или фактор кризе на Балкану, са свим жртама и осудама и да се не дозволи праведно решавање српског питања по питању КиМ, изјавио је публициста и политички аналитирач Томислав Кресовић, гостујући у емисији Реч продукције Хелмкаст.

После 26 година од завршетка сукоба, донета је таква пресуда која није зацелила ране у БиХ и Балкану, није створила простор за мир и суживот народа и религија, већ је на неки начин створила неко спортско навијање која ће страна бити најодговорнија за оно што се дешавало између 91. и99 године. Хашки суд је конципиран као политички, створен од неких моћних држава, пре свега Америке, са циљем да неке своје интересе дефинишу на просторима Балкана. После пресуде председнику Републике Српске Радовану Караџићу, пресуда генералу Младићу је след такве одлуке – навео је Кресовић.

Нa питање да ли је случајно што је срушена црква у Коњевић Пољу свега пар дана пред пресуду Младићу, и да ли је то темпирано да се уради баш тада, рекао је да је све могуће.

Тај инцидент је доливање уља на ватру која може да запали ионако крхки мир у Босни и Херцеговини, односно да га исполитизује са свим тим елементима притисака, како би српска страна реаговала и на тој реакцији изазвала неке нове етничке поделе и пожаре и створила можда неку нову конфликтну ситуацију ширих размера – указао је публициста.
Према речима Кресовића, Србија није радила или је радила врло слабо на заштити својих интереса, кад су у питању хашки оптуженици. А као најбољи пример је навео случај Павковић.
Он је казао да заборављање културног наслеђа Косова и Метохије у Нацрту закона о културном наслеђу није случајно.

Нема случаја. Кад се припремају закони таквог калибра не може министру Маји Гојковић, која је била и председница скупштине, и велика радикалка, која је такође правник и адвокат, да се то провуче, да она то не види. Него је то агенда да се на мала врата провуче државност КОсова и да су сва питања везана за културно наслеђе у оквиру државе Косова – оценио је он.
Како је рекао, највећи споменици наше културе су манастири и средњевековна историја управо на КиМ.

Ако прихватитите да то није у агенди Србије, онда то говори да се Србија постепено одриче од тога – упозорио је Кресовић.
У емисији је по први пут откривено да је Вучић одбио Трампову понуду да српској цркви и грађанима буде враћена имовина на КиМ отета након 1945. године. Та одредба је била садржана у предлогу Вашингтонског спроазума, али је Вучић тражио да се она избаци, односно, избацивши целу тачку 10, уместо да избаци само део о међусобном признању.

СПЦ губи простор за доказивање власништва, које је на некин начин требало да буде дефинисано у Вашингтонском споразуму, у тој тачки 10. Држава Србија за ових 20 година није затражила, рецимо од Турске, катастар из 1910. године, последњи катастар Отоманске империје, где се могу видети власничке књиге, шта припада метосима, српским земљама при манастриима. Ти катастри су били важећи и по попису из 1921. и 1931. године – навео је Кресовић.
А шта је још рекао о овој и другим темама, можете погледати у емисији.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Sva prava zadržana | Newsphere by AF themes.